Хјум, Дејвид

Дејвид Хјум (1711-1776.) је &сцарон;котски филозоф и историчар. По рођењу је био припадник средњег грађанског слоја Бервик&сцарон;ира, поред Единбурга. Дејвид Хјум је заједно са Адамом Смитом и Томасом Ридом био једна од најважнијих особа у &сцарон;котском просветитељству. Многи сматрају Хјума као трећег и најрадикалнијег, такозваног британског емпиристу, након енглеског Џона Лока и англо-ирског Џорџа Берклија; стављање Хјума заједно с Локом и Берклијем, иако традиционално, игнори&сцарон;е велики утицај на Хјума којег су извр&сцарон;или неки француски писци (као &сцарон;то су Пјер Бајл) и енглески интелектуалци (као &сцарон;то су Исак Њутон и други). Историчари често виде Хјумову филозофију као неки облик скептицизма, али многи коментатори су истакли да елемент натурализама има исти значај. Хјум је био први модерни емпириста, који је одбио сваку помоћ било од а приори принципа расуђивања, било од сваке друге идеологије која обезбеђује складност између на&сцарон;их опажаја и света. Он је такође сматрао да је немогуће спознати узрочно-последичну везу закључивањем а приори, односно да ју је могуће спознати само а постериори, путем искуства.