Винавер, Станислав

Станислав Винавер (1891-1955) – најевропскији уметник-путник у српској култури, али и најсрпскији у европској традицији, с којом је био у стваралачком дијалогу као есејист, критичар (књижевни, музички, позоришни, ликовни, филмски итд.), песник, пародичар, полемичар, преводилац (с француског, немачког, енглеског, руског, шпанског, пољског и с италијанског језика, а знао је латински и старогрчки – да ли у српској култури постоји чудак језикозналац и језикотворац сличнога кова?), приповедач и путописац, новинар и репортер, књижевни историчар, уредник – јесте један од најзначајнијих и највреднијих интелектуалаца модерне српске књижевне уметности и културе XX века. Широкога образовања, неспутанг и неканонизованог духа, увек је био у жестоком спору са оном врстом догматског, идеологизованог, нормативистичког, позитивистичког мишљења. Увек је из европскога окружја у српски поетско-уметнички контекст критички уписивао, препевавањем и превођењем, острашћено, уинат законодавцима и проповедницима, поетске праксе и промишљања оног што је, негде тамо у свету, највредније, најзначајније (бајке из Хиљаду и једне ноћи, Раблеа, Вијона, Нервала, Гетеа, Валерија, Рембоа, Хашека, Стерна, Блока, Твена, Кеноа, Гогоља, Киплинга, Керола итд., итд.).