 | Фридрих Ниче (15. октобар 1844 — 25. август 1900) радикални немачки филозоф-песник, један од највећих модерних мислилаца и један од најжешћих критичара западне културе и хришћанства. филолог, филозоф и песник.
Ниче је оставио за собом изузетна дела са далекосежним утицајем. Он је један од главних утемељивача „Лебенс-пхилосопхиае\" (филозофије живота), која доживљава васкрсење и ренесансу у „духу нашег доба\".
Ниче је рођен у граду Рекену (поред Лицена), у протестантској породици. Његов отац Лудвиг као и његов деда били су протестански пастори. Отац му је умро када је имао само 4 године што је оставило дубок траг на њега. Школовао се у Пфорти која је била изузетно строга школа и остављала ученицима јако мало слободног времена. Ту је стекао и основе познавања класичних језика и књижевности. Био је почео да студира теологију, али се онда уписао на класичну филологију. После бриљантно завршених студија, Ниче је био извесно време, док се није разболео, професор у Базелу. Доктор наука је постао са 24 године без одбране тезе захваљујући професору Ричлу који је у њему видео велики таленат за филологију. Године 1868 Ниче је упознао славног немачког композитора Рихарда Вагнера који је био онолико стар колико би био његов отац да је жив. Вагнер и Ниче су формирали однос отац-син и сам Ниче је био невероватно одан Вагнеру и одушевљен њиме. Године 1871-2 излази прва ничеова филозофска књига 'Рођење Трагедије'. Снажан утицај Вагнеријанских идеја које су опет као и Ничеове биле под утицајем филозофије Артура Шопенхауера готово се може наћи током целе књиге. Иако има неоспорну филозофску вредност није погрешно рећи да је она одбрана и величање Вагнерове музике и естетике. Током писања његове друге књиге 'Несавремена Разматрања' Ниче се филозофски осамостаљује и раскида однос са Вагнером. 1889 Ниче је доживео нервни слом. После парализе, он је последњих 11 година живота провео потпуно помрачене свести, а о њему су бринуле мајка и сестра. Иначе, Ничеова најпознатија дела су: Рођење трагедије из духа музике, филозофска поема „Тако је говорио Заратустра\" (које је према првобитној замисли требало да се зове „Воља за моћ, покушај превредновања свих вредности\"), иморалистички спис и предигра филозофије будућности, са насловом С ону страну добра и зла, затим Генеалогија морала , Антихрист , аутобиографски есеј Ецце хомо и збирка филозофских вињета Воља и моћ . Неоспорни су Ничеови утицају на филозофе живота, потоње мислиоце егзистенције, психоаналитичаре, као и на неке књижевнике, као што су Август Стринберг, Џорџ Бернард Шо, Андре Жид, Ромен Ролан, Албер Ками, Мирослав Крлежа, Мартин Хајдегер и други. |
