Пијаже, Жан

Жан Пијаже (1896-1980) је био врстан познавалац зоологије и филозофије. Касније студира и психологију у Цириху (од 1818. г.). Заједно са њим су и Карл Густав Јунг и Еуген Блојлер. На универзитету у Женеви радио је од 1929. године до смрти. Године 1955. Пијаже оснива Међународни центар за генетску епистемологију у Женеви, чији је био директор до краја свог живота. Написао је преко 20 књига од којих су најзначајније Увод у генетичку епистемологију и Психологија детата.  Данас се сматра најзначајнијим развојним психологом XX века.

Творац је једне од најсложенијих и најутицајнијих савремених теорија когнитивног развоја. Когнитивни развој је, по овом биолошки оријентисаном теоретичару, спонтан, ауторегулациони процес, одређен организму инхерентним чиниоцима и механизмима. Основни покретач развоја интелигенције јесте тежња ка савршеној и стабилној равнотежи, односно фактор 'уравнотежавања'. Субјект у свом односу са објектом постиже све савршеније форме равнотеже серијом ауторегулативних компензација. Утицаји социјалне средине нису формативни, не стварају когнитивне структуре, већ могу само да убрзају или успоре развој. Организам је у сталној интеракцији са својом средином и кроз тај узајамни утицај одиграва се процес 'адаптације', тј. успоставља се равнотежа између два комплементарна процеца 'асимилације' (саображавање објекта постојећим когнитивним структурама субјекта) и 'акомодације' (модификација когнитивних структура у складу са објектом). Развој интелигенције пролази кроз четири главна стадијума или периода, чији је редослед постојан и непроменљив, а то су: 'сензомоторни период' (од рођења до појаве симболичке функције), 'преоперациани период' (од 1-6 до 7-8), 'период конкретних операција' (од 7-8 до 11-12) и 'период формалних операција' (од 11-12 до 15-16). Нужност редоследа јављања ових стадијума не значи да су они наслеђно предодређени или преформирани, већ је производ активности субјекта који је у потпуности овладао могућностима једног стадијума и који га превазилази преласком на следећи (нпр. од конкретних ка формалним операцијама). У развоју 'дечјег мишљења' прекретницу представља јављање 'семиотичке функције' и превазилажење 'егоцентризма' у процесу 'децентрације'. До својих открића, појмова и теорија Пијаже је дошао методом експеримента и испитивањем дечјег мишљења путем клиничког интервјуа.