Introduction à l’épistémologie génétique, vol lI

Prema L. Brenšviku nema prekida između matematičkog i fizičkog saznanja: oba saznanja pretpostavljaju istu saradnju uma i iskustva, saradnju koja je uostalom tako tesna da se nijedan od dva elementa odnosa ne bi mogao zamisliti bez onog drugog. Slično je i prema F. Gonsetu, za koga “uopšte ne postoji prag preko kojeg se iz geometrije prelazi u fiziku”. Već od prvog susreta sa fizičkim geometrijama suočeni smo sa krajnje poučnom teškoćom razgraničenja između fizike i matematike: ili obe oblasti svodimo na jednu jedinu, ili nastojimo da ih razlikujemo, iako pritom ne dostižemo postojanu granicu. Svi, u stvari, priznajemo nužnost opita u fizici i izlišnost korišćenja laboratorije u izgradnji matematike...