Gesammelte Aufsätze wur Religionssoziologie, bd. III

U Sabranim spisima o sociologiji religije Maks Veber, čuveni nemački ekonomista i sociolog, razmatra značajnu ulogu koju je religija igrala u društvenim promenama kroz istoriju. Knjiga je bila temelj na kome se razvila nova disciplina sociologije i postala je klasik u društvenim naukama.

Veber je gledao na religiju striktno u naučnom smislu, težeći objektivnosti, i pokušavajući da ignoriše vrednosne sudove i da religiju shvati kao one ljudske odgovore koji daju smisao neizbežnim problemima postojanja, kao što su rođenje, smrt, bolest, starenje, nepravda, tragedija i patnja. On u ovim spisima pokazuje kako rana verska uverenja potiču iz rada veštih, harizmatičnih pojedinaca i kako se njihova dela na kraju transformišu u sistematsku religiju zasnovanu na crkvi – drugim rečima, kako religija počinje sa harizmatskim autoritetom i transformiše se u tradicionalni autoritet.

Veber smatra da je religija ono što je ljudima omogućilo da ostvare svoje ciljeve i interese, te da je upravo religija dovela do širenja modernog kapitalizma. U ovim spisima on posmatra religiozno kao pokretački faktor u ekonomskoj sferi, odnosno ilustruje način na koji su verska uverenja usmeravala pravac ekonomskih i tehnoloških sila koje su već bile u pokretu.

Svojim objektivnim pogledom na sociološke tradicije institucije religije, Maks Veber je utelovio objektivnu, modernističku praksu sociološke perspektive religije danas.

Treći tom Sabranih spisa sadrži sledeće Veberove tekstove: Ekonomska etika svetskih religija (Antičko jevrejstvo: Izraelska zajednica zasnovana na zakletvi i Jahve, Nastanak jevrejskog naroda-parija); Fariseji.