Primitivna društva su društva bez države: ovaj činjenični sud, mada sam po sebi tačan, u stvari skriva jedno mnjenje, odnosno jedan vrednosni sud koji otežava mogućnost konstituisanja političke antropologije kao strogo naučne discipline. U stvari, ono što se njime tvrdi je da su primitivna društva lišena nečega - države - koja im je, kao i svakom drugom društvu - kao na primer našem - neophodna. Prema tome, ova društva su nepotpuna, ona zapravo i nisu prava društva - njima se ne upravlja - ona žive uz bolno iskustvo jednog nedostatka - nedostatka države - koji neprestano pokušavaju, bez uspeha, da nadomeste. To je upravo ono o čemu, manje-više neodređeno, govore putopisne hronike ili istraživački radovi: ne može se zamisliti društvo bez države, država je usud svakog društva. U ovakvom zaključivanju nalazimo uporište etnocentrizma čija je snaga u njegovoj podsvesnosti. U pitanju je prva spontana asocijacija koja je, ako ne najpoznatija, onda svakako najjača.