U svojoj knjizi, dr Prole uspešno dokazuje da se suočavanje sa vlastitim kulturnim obrascima i tradicijama u svetlu odnosa prema stranom nameće kao neophodno i heuristički plodno sredstvo za savremeno ispitivanje filozofskog nasleđa, ali ima i dragocenu primenu kada je reč o konkretnim prilikama u Srbiji. Upravo tematizacija stranog se pokazuje kao plodan metodološki put za rasvetljavanje razornih sukoba koji su zahvatili ovaj region u najbližoj prošlosti. Štaviše, relativizacija i rekompozicija pomenutih tradicija na osnovu responzivnog odnosa prema stranom mogla bi u značajnoj meri da doprinese otupljivanju oštrice koja je generisala nasilne sukobe, budući da oni, bez pervertiranog stava prema drugom i stranom naprosto ne bi bili mogući. S druge strane, fenomenologija responzivnosti nam pokazuje i da bi odnos ostatka Evrope prema Srbiji i njenim susedima, posmatran na duge staze, značio i brisanje predznaka »poluevropskih enklava« i »margine Evrope« sa ovih prostora.