Literatura u oblasti teorije i prakse grupnog socijalnog rada kod nas je izuzetno oskudna. Grupni socijalni rad se u svetu široko primenjuje sa devijantnim, ali i sa normalnim grupama čiji članovi nastoje da poboljšaju svoje individualno i socijalno funkcionisanje. Nažalost, grupni socijalni rad kod nas nema tako široko područje primene. Jedan od razloga je preplitanje grupnog socijalnog rada sa grupnim psihoterapijskim metodama u sferi praktičnog delovanja, i naslanjanje na psihijatriju i psihologiju u domenu teorijskih postavki. Ovom monografijom nastojali smo da donekle popunimo veliku prazninu u domaćoj literaturi o grupnom socijalnom radu. Takođe smo nastojali da teoriju i praksu socijalnog grupnog rada zasnujemo na saznanjima društvenih nauka, pri čemu, kada je to potrebno, nismo izgubili iz vida ni povezanost grupnog rada sa psihološkim disciplinama i psihijatrijom.

Budući da je praksa grupnog socijalnog rada kod nas nedovoljno razvijena, najveću pažnju posvetili smo principima prakse socijalnog rada sa najrazličitijim grupama. Prvenstveno smo se oslanjali na aglosaksonska iskustva u kojima su, po našem mišljenju, najbolje operacionalizovane praktične procedure grupnog socijalnog rada. Monografija se sastoji iz tri dela. U prvom delu opisan je istorijat i definicije grupnog socijalnog rada, koncept osnaživanja, grupna struktura i dinamika, te sistem vrednosti u grupnom socijalnom radu.