Studija Između bezdana i neba prof. dr Milana Brdara sadrži kritiku Dekartovog programa utemeljenja znanja, izvedenu na sasvim originalan način, sa vrlo provokativnim i atipičnim zaključcima i tezama. Prema središnjem zaključku kritike, Dekart nije obezbedio utemeljenje racionalnog znanja; štaviše, sa nedovršenim programom ostao je u predvorju iracionalnosti. To je argumentovano razvijanjem posledica četiri osnovnih Dekartovih teza: principom radikalne sumnje, jasnoćom i određenošću kao kriterijumom istine, metodskim solipsizmom, i verovanjem da se istina dobija od Boga. Ni na jednom od ovih principa, kao i na svima uzetim zajedno, kako argumentuje autor, nije moguća moderna nauka ili moderna filozofija. Sumnja u nauci i filozofiji ne može da bude radikalna, jasnoća je nužan, ali ne i dovoljan kriterijum istine, na metodskom solipsizmu nije moguća nikakva istina, a verovanje u Boga je nedovoljno, ili imanentno gledano, veza sa Bogom nije obrazložena da bi bila osigurana izvesnost u sticanju istine. Sve to prof. Brdar detaljno analizira u ovoj studiji, koja predstavlja svojevrsnu polemiku o Dekartu.