Dobičkonosne strasti. Kapitalizem in perverzija 1

Transformacija osećajnosti do koje dolazi dvadesetih godina 20. veka s prevlašću terapeutske pripovesti i s javnim uprizorenjem i predstavljanjem privatnog Ja, dovela je do ključne promene u shvatanju emocija i romantične senzibilnosti, te doprinela nastanku novog oblika socijabilnosti, budući da “javno emotivno ja prethodi privatnim interakcijama i utemeljuje ih”. Performans psihološkog ili refleksivnog projekta javnog uprizorenja, temelji se, naime, na fundamentalnoj transformaciji osećajnosti u savremenim društvenim odnosima. U tom kontekstu danas tehnologija, posebno internet, kombinujući u sebi kulturnu logiku konzumerizma i psihologiju, istinski reartikuliše emocije i društvene odnose. Osećanja su kroz model komunikacije izložena javnom pogledu i pretvorena u “mikro javne sfere”; došlo je do rođenja novog čoveka, “homo sentimentalisa”, a sami intimni odnosi su se racionalizovali time što su se podvrgli govornim procedurama, odvojili od subjekta, te postali objekat spoznaje i upravljanja. Ono što su sociolozi Boltanski i Čapelo nazvali “novi duh kapitalizma”, i čije su rođenje smestili u šezdesete godine 20. veka, prema mišljenju Iluzove, rođeno je, dakle, mnogo ranije.

Naravno, pitanje je da li je ona u pravu kada ishodište novog tipa emocionalnosti nalazi u Frojdovom psihoanalitičkom postupku i u rađanju feminizma, gde su poimanje ja, emocija i društvenih odnosa, najpre odlučujuće preformulisani, da bi onda preko politike i popularne kulture bili preneti na šire društveno područje. Po našem mišljenju, smeštanje “krivca” u psihoanalizu i feminizam pak je donekle preterano, ali smo, u načelu, saglasni s tezom da se jezik osećajnosti postepeno preplitao s diskursom ekonomske efikasnosti i obeležavao komunikacijski etos kako korporacija tako i društva. Saglasni smo s Iluzovom, i kada tezu o novom emocionalnom stilu povezuje s usponom terapeutske pripovesti koja udružuje jadanje o emotivnom trpljenju i težnju ka samoostvarenju, što dobro objašnjava kako se osećanja danas unose u govor i koliko važne posledice sve to ima. Čula, strasti, emocije preko kulturnih shema osećajnog sopstva sve više postaju ne samo nova društvena valuta, već i izvor viška vrednosti, onoga što ovde nazivamo – profitabilne strasti.