U knjizi Fenomenologija našeg vremena Milan Uzelac, dugogodišnji profesor istorije filozofije, estetike i filozofije muzike na Univerzitetu u Novom Sadu i Visokoj školi za vaspitače u Vršcu, istražuje danas sve prisutniji fenomen ubrzanog nestajanja vremena koje je određivalo svest, kulturu i tradicionalne vrednosti ljudi ranijih epoha kao i naše starije generacije; razloge tome on vidi u promenama koje determiniše sve ubrzaniji razvoj digitalnih tehnologija čija je najvidnija posledica duhovno raslojavanje i raspadanje savremenog društva.

Nestajanje dosadašnjeg i nastajanje novog vremena, kao i njegovih nepoznatih pojavnih formi, što se posebno manifestuju u oblasti umetnosti, nauke i obrazovanja, autor smatra posledicom širenja svezahvatajućeg virtuelnog prostranstva, na čijem tlu se rađa nama nepoznati svet s novim vrednosnim sistemom koji vodi raspadanju svih dosad važećih intersubjektivnih odnosa.

Uzelac posebnu pažnju posvećuje analizi načina na koje imaginarni svet, što ga iz sebe ispreda internet, postaje jedina realnost i jedina mera novih osiromašenih vrednosti duhovno sve redukovanije, ali svevladajuće digitalne kulture, koja izrasta na ruševinama viševekovnih tekovina humaniteta.

Povlačenje duha u sebe i sve agresivniji nalet vrednosno neutralne ništavnosti, ljude čini sve nemoćnijima i osamljenijima. Zašto je to tako, zašto se savremeni čovek danas nalazi pred beskrajnim praznim prostorima i budućnošću koja je sve manje izvesna – osnovno je pitanje na koje Milan Uzelac nastoji da odgovori na stranicama njegove nove knjige Fenomenologija našeg vremena.