Autor umesno prikazuje savremenu krizu kao duhovni izraz sloma idealizma do kojeg je došlo pre gotovo dva stoleća. Pećinski zaokret predstavlja simbolički naziv kojim je signalizirano da se istina ljudskosti više ne traži u svetu ideja, niti se mera stvari određuje u odnosu spram ideala. Naprotiv, savremeni pećinski stanovnici svoju istinu vide u „podzemnim" aspektima ljudskosti, u instinktima, nagonima, iracionalnom nesvesnom. Osnovnu odliku savremenosti autor je prepoznao u apriornoj patnji podzemnog čoveka. Do nje dolazi usled rascepa subjektivnosti između potrebe za pažnjom i prezira prema onima koji joj ukazuju priznanje. Jedan od paradoksa savremenosti najavljuje se kada želimo priznanje ali pritom preziremo one koji nam ga ukazuju. Savremeni čovek, za razliku od antičkog, iznad svega je egoista, a da bi opstao, egoisti je neophodna celovitost. Upravo nju savremeni čovek ne može da dosegne. Dramu savremene ljudskosti autor je prepoznao upravo u tom rascepu.

Iz recenzije prof. dr Bogoljuba Šijakovića