Mićević, Kolja

Brilijantni poliglota i prevodilac Kolja Mićević je Banjalučanin koji je danas ugledni stanovnik Pariza i koji je na francuski preveo Danteovu Božanstvenu komediju.

Kolja Mićević je autor prevoda koji su od samog prevodilaštva načinili umetnost, čovek koji nam je u godinama marljivog i strastvenog rada predstavio dela najsjajnijih književnih imena. Stefan Malarme, Federiko Garsija Lorka, Pol Valeri, Šarl Bodler, Fransoa Vijon, Viktor Igo, samo su neki od književnika, čija je dela Mićević preveo.

Čak je i Krleža, koji je bio škrt na pohvalama, izdvojio Mićevića kao izvrsnog prevodioca. Drugog oktobra 1977. Krleža je rekao Čengiću (Odlomak iz dnevnika Enesa Čengića "S Krležom iz dana u dan"):

Jucer sam dobio mostarski "Most". Tu je nekoliko pjesama francuskog srednjovjekovnog pjesnika Francoisa Villona koji ocekujuci izvrsenje smrtne kazne vjesanjem pise pjesmu "Strik i sija" pa kaze:
Ja sam Fransoa, Časni skupe,
pariške dobro poznam rupe,
znam probisvete i mangupe,
nekad nosih halje skupe,
devojke voleh što tek pupe
prezirah ljude zle i tupe
a kad u omču sa mnom stupe
vrat znaće sta mi teži dupe.
Čitao sam Villona u originalu i u nekim našim prevodima, ali ovaj Kolja Mićević, za koga ne znam ni ko je ni odakle je, prepjevao je to u ekavici izvanredno, upravo sjajno, i to je svakako datum u našem prevodilaštvu.