Izabrana dela

Ustaljeno je mišljenje da je Puškinova smrt označila rađanje novog velikog pesnika. U tom mišljenju postoji nešto racionalno: obrazovana Rusija saznala je za Ljermontova zahvaljujući njegovoj pesmi „Povodom pesnikove smrti", a drugi veliki ruski pesnik bio je rođen još za Puškinovog života. Puškinovo stvaralaštvo bilo je značajan podsticaj neobično talentovanom dečaku da okuša svoje snage već u četrnaestoj godini svoga života. Rođen 1814. godine, na završetku krajnje dramatičnih događaja Napoleonove avanture, novi veliki pesnik je kao neobično osetljivi dečak pratio uzbudljive događaje u svojoj porodici i istovremeno ništa manje uzbudljive događaje u svojoj zemlji. Nasuprot željama bogate i despotski raspoložene plemkinje iz najvišeg društva Jelisavete Arsenjeve, njena jedinica se udala za skromnog po poreklu i ne osobito uglednog na društvenoj lestvici oficira Jurija Petroviča Ljermontova. U tom braku je i rođen budući veliki pesnik. Samo tri godine posle njegovog rođenja, osetljiva i ne dobrog zdravlja, mati mu je umrla. U već neprijatnoj porodičnoj atmosferi, rasplamsala se ogorčena borba između tašte i zeta za dete. Preosetljivo dete je postalo objekat dubokog neprijateljstva oca i babe po majci preživljavalo je sve ono što se oko njega zbivalo. Od oca i majke nasledio je osetljivost, tananost, neobičnu osećajnost, inteligenciju i talenat.

U njemu se taložio beskrajni bol, jer je voleo i oca i babu i nije razumevao njihovo neprijateljstvo. U neravnopravnoj borbi bogata i karakterom moćna baba odnela je pobedu, otac je odstupio. Tada se mališan povukao u sebe, duboko je preživljavao svaki događaj oko sebe, razmišljao je na svoj način o svemu što se oko njega pričalo i događalo. Od detinjstva mu je ostalo osećanje da je svet oko njega toliko nesavršen i toliko nakazan da se protiv njega treba boriti. U njemu se u takvim okolnostima razvilo tragično osećanje usamljenosti, tuge, beznađa, pobune protiv čitavog reda stvari u životu.