Inteligentni život u univerzumu

Inteligentni život u univerzumu postiže dva vredna cilja. Najpre, on predstavlja svojevrsno ažuriranje klasične knjige na ovu temu, remek-dela velikog ruskog astrofizičara Josifa Samuiloviča Šklovskog, Vasiona, život, razum (1962), odnosno njenog engleskog izdanja koje se pojavilo četiri godine kasnije, a koje je uredio i dopunio niko drugi do Karl Segan, veliki lični prijatelj i saradnik Šklovskog. Englesko izdanje nosi naslov identičan naslov (Intelligent Life in the Universe) kao i Ulmšnajderova knjiga, a već površni uvid pokazuje da dve knjige imaju i sličnu strukturu – po jedan deo posvećen predominantno astronomskom zaleđu, preduslovima za biološku evoluciju i konačno SETI-jem u užem smislu. Međutim, nagla ekspanzija mnogih oblasti kojih se ova izrazito multidisciplinarna tema dotiče u periodu nakon pojave knjige Šklovskog i Segana čini da se u detaljima ova dva dela drastično razlikuju. Dok su Šklovski i Segan bili prinuđeni da slikaju širokom četkicom, Ulmšnajder nam daje detaljan presek široke tematike perioda posle 1995. godine, pri čemu ga već sam obim materijala primorava da bude izrazito sažet, ostavljajući detalje na samostalni uvid zainteresovanom čitaocu u obimnoj bibliografiji. Ta ogromna razlika između ove dve knjige nam jasnije no bilo šta drugo ukazuje koliko je naučni "pejzaž" promenjen sa dolaskom astrobiološke revolucije.

Drugo, Ulmšnajderova knjiga naglašava da je diskusija o inteligentnom životu van Zemlje i potrazi za njim neodvojivo i suštinski vezana za čitav astrobiološki diskurs, nešto što se prima facie čini očiglednim, ali što se nažalost isuviše često ispušta iz vida u stručnim publikacijama na ove teme. Nepredvidljivim hodom istorije i Zeitgeist-a došli smo do situacije u kojoj SETI projekti više nisu u onoj meri preteča i vesnik budućnosti, a naročito onoga što bismo mogli, po uzoru na ljude poput Velsa, Holdejna, (Džulijana) Hakslija, Tesle, Ciolkovskog, nazvati kosmičkom vizijom budućnosti čovečanstva. Naprotiv, može se uočiti izvesna atmosfera cinizma kojom su ove aktivnosti okružene – i to ne samo kod njihovih deklarisanih protivnika. Opis savremenih SETI projekata, u sekciji 10.6. dat je prilično lakonski, ali strogo adekvatno – praksa je, naime, ta koja zaostaje za onim što bismo, gotovo pola veka nakon prvih pionirskih pokušaja potrage u savremenom smislu reči, mogli očekivati. Ovo je posebno vidljivo u odnosu praktičnih SETI aktivnosti prema klasičnim skeptičkim argumentima, od kojih je najznačajniji Fermijev paradoks, na šta ćemo se još vratiti. Ulmšnajder naglašava da je prevazilaženje ovih ograničenja nužno, te da je SETI poduhvat integralni deo astrobiološkog diskursa, od čega može biti samo i teorijske i praktične koristi.