Izabrani spisi | Natrag |
Избранная проза |
|
Mihail Vasiljevič Lomonosov bio je prvi Rus, koji je po mnogobrojnosti, raznovrsnosti i samobitnosti naučnih radova iz fizike, hemije, metalurgije, mehanike, mogao s punim pravom stajati rame uz rame, sa njemu savremenim evropskim naučnicima. Prvorazredni naučnici XVIII veka, kao što su to bili Ojler, Volf i drugi, cenili su Lomonosovljev talenat i delo. Nama savremeni ruski naučnici pronalaze u njegovim delima izvanredne naučne misli po kojima je Lomonosov bio ispred svog vremena. Ali Lomonosov, upravo zbog uslova svog vremena, nije se mogao u potpunosti predati ovoj nauci jer je bio prvorazredni popularizator prirodnih nauka.
Glavna zasluga Lomonosova sastoji se u obradi ruskog književnog jezika; u tom smislu on je bio "otac nove ruske književnosti". Osim prozaičnog jezika za naučna dela i svečane govore, Lomonosov stvorio je i poetski jezik, pre svega u svojim odama. Takođe, dao je teoriju jezika i književnosti u prvoj ruskoj gramatici i retorici. Gotovo ceo jedan vek ova teorija je vladala u ruskoj književnosti, i do ozbiljnijih promena u ruskom književnom jeziku došlo je tek sa Puškinom koji je odbacivao "jednoobrazne i ograničavajuće forme poluslovenske, polulatinske" konstrukcije proze Lomonosova (Usputne misli, 1834). |
|
Sadržaj Dodaj u korpu |