Nemate knjiga u vašoj korpi SrpskiСрпскиEnglish

Čehov, Anton Pavlovič

Natrag

Чехов, Антон Павлович

 

Anton Pavlovič Čehov, rodio se 17. januara 1860. godine, u Tagangoru, u trgovačkoj porodici. U svom rodnom mestu završava osnovnu školu i upisuje gimnaziju, a završava je u Moskvi kada je usled očevog bankrota i finansijskih poteškoća morao da se preseli u veliki grad. U svet književnosti ulazi tokom stidija na Medicinskom fakultetu objavljivanjem priča u raznim književnim časopisima, a prvu zbirku objavljuje tek nakon završetka studija pod nazivom Melpomenine priče. Sledećih godina, Čehova obuzima plodna književna produkcija i u tom periodu nastaje nekoliko desetina uspelih priča koje ruski prozaista kruniše objavljivanjem zbirke Šarene priče, kao i zbirke U sumraku, za koju je, između ostalog, dobio Puškinovu nagradu 1888. godine.

 

Mladalačka želja za stvaranjem dramskih dela postaje ostvareni san tek početkom 90-ih godina 19. veka, kada je održana prva premijera Ivanova u teatru u Petrogradu, potom slede jednočinke Medved i Tragičar od nevolje, komedija Šumski duh, a tek nekoliko godina kasnije, po prvi put se izvode premijere njegovih najpoznatijih dramskih dela kao što su: Galeb, Ujka Vanja i Tri sestre. Drama Tri sestre je takođe nagrađivana od strane Udruženja dramskih pisaca Gribojedovljevom nagradom 1902. godine.

 

Uspešan književni život, ali i buran privatni život rano preminulog ruskog velikana, pratila je sveprisutna bolest 19. veka - tuberkuloza. Od nezalečene upale pluća, koja ga je zatekla u ranoj mladosti, Čehov je u više navrata odlazio na lečenje, a zbog svojih zdravstvenih problema je živeo na selu i u pretežno mirnijim krajevima. Njegov život bio je takođe ispunjen i čestim putovanjima po Evropi (Italija, Francuska, Austrija), a njegovo poslednje je bilo putovanje u Nemačku, u Badenvajler, gde se Čehov takođe lečio. Međutim, iako je došlo do izvesnog poboljšanja, ruski pisac je u nemačkom gradiću preminuo 1904. godine, u 44. godini života.



Od istog pisca:


 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića