Konstan, Benžemen

Benžamen Konstan, punim imenom Anri Konstan de Rebek, nazvan Benžamen (franc. Benjamin Henri-Constant de Rebecque; 25. oktobar 1767 — 8. decembar 1830) je bio francuski književnik i ustavopisac. Konstan je poreklom iz hugenotske porodice, koja je u doba verskih progona emigrirala u Švajcarsku. Rođen je u Lozani. Majka mu je umrla nakon porođaja, a otac je služio kao oficir u holandskoj vojsci, pa su ga vaspitavali tetka, baba i kućni učitelji. Pokazujući veoma rano znake zrelosti i nadarenosti, dobija priliku da se obrazuje u značajnim evropskim univerzitetskim centrima (Oksford, Erlangen, Edinburg). U Edinburgu dolazi u kontakt sa engleskim vigovcima, što će uticati na njegove kasnije liberalne političke ideje. Godine 1787. dolazi u Pariz, a zatim u Braunšvajg, gde postaje dvorski komornik. Optužen zbog jakobinizma napušta dvor, vraća se u Francusku, gde prima francusko državljanstvo. Upoznaje gospođu de Stal, književnicu, s kojom će preko deset biti u vezi. Počinje da se bavi politikom. Napoleon ga imenuje članom skupštine (Tribunat), koja nije imala veliku moć odlučivanja, već je uglavnom raspravljala o zakonima. Ne mogavši da se pomiri sa takvom ulogom biva uklonjen i sledi gospođu de Stal, koja je proterana iz Francuske, i putuje s njom po Nemačkoj. Tu Konstan dolazi u kontakt sa poznatim piscima poput Getea, Šilera i Vilanda, o čemu će pisati u svom Dnevniku. Nakon Napoleonovog pada, vraća se u Pariz, gde sarađuje u liberalnim novinama. U Parizu ostaje i nakon Napoleonovog povratka iz izgnanstva sa Elbe i radi na pisanju Ustava. Posle poraza kod Vaterloa Konstan se sklanja u Englesku. Vrativši se 1816. aktivno učestvuje u političkom životu za vreme Restauracije, kao poslanik i novinar liberalne stranke. Imenovan je i za predsednika Državnog saveta (1830), ali umire iste godine.