Petrov, Avakum

„Avakum Petrovič, protopop grada Jurjevca Povolškog – raskoloučitelj iz XVII st., rođen do 1610 g. Poreklom iz siromašne porodice, prilično načitan, mračne i stroge naravi, Avakum je prilično brzo postao poznat kao revnosni čuvar pravoslavlja, koji se bavio i isterivanjem đavola. Strog prema samome sebi, on je bespoštedno progonio svako bezakonje i odstupanje od crkvenih pravila, zbog čega je oko 1651. g. morao da pobegne od nezadovoljne pastve u Moskvu. Ovde je Avakum, koji je slovio za učenog čoveka i ličnog poznanika cara, učestvovao pri patrijarhu Josifu (um. 1652) u „ispravleniju knjiga". Nikon je zamenio pređašnje ispravljače, za koje su grčki originali bili nedostupni, zaista učenim ljudima. Nikon i njegovi ispravljači su uveli one „novine" koje su i poslužile kao prvi uzrok raskola. Avakum je zauzimao jedno od prvih mesta među zastupnicima starine i bio jedna od prvih žrtava progona, kojem su bili izloženi Nikonovi protivnici. Već u sept. 1652. bacili su ga u tamnicu i počeli nagovarati da promeni stav, ali bezuspešno. Avakum je proteran u Tobolsk, a zatim je 6 godina bio pri vojvodi Afanasiju Paškovu, koji je poslat na osvajanje „daurske zemlje", stigao je do Nerčinska, do Šilke i do Amura, trpeći ne samo sva lišavanja u teškom pohodu, nego i surovo ophođenje od strane Paškova, koga je on razobličavao u raznim nepravdama. U međuvremenu je Nikon izgubio ugled pri dvoru, i Avakum je 1663. godine vraćen u Moskvu. Prvi meseci nakon povratka predstavljali su vreme velikog ličnog trijufa Avakuma; sâm car je iskazivao veliku naklonost prema njemu. Međutim, ubrzo su svi uvideli da Avakum nije lični neprijatelj Nikona, nego protivnik vladajuće crkve. Car ga je posavetovao preko Rodiona Strešnjeva, ako već ne želi da se „prisajedini", da barem ćuti. Avakum je poslušao, ali samo nakratko. Ubrzo je još više nego ranije počeo koriti i napadati arhijereje, huliti na 4-kraki krst, ispravljanje simbola vere, krštenje sa tri prsta, višeglasno crkveno pojanje, odbacivao je mogućnost spasenja po ispravljenim crkvenim knjigama i čak je poslao pismo caru u kome je molio da se Nikonu oduzmu svi crkveni činovi i da se obnove obredi kakvi su bili za vreme Josifa. Avakum je 1664. g. deportovan u Mezenj, gde je boravio 11 i po godina, nastavljajući svoje fanatično propovedanje, podržavajući svoje pristalice, razbacane po čitavoj Rosiji, okružnim poslanicama, u kojima je sebe nazivao „rabom i poslanikom Isusa Hrista" i „protosingelom rosijske crkve". Avakum je 1666. g. dovezen u Moskvu, gde su ga 13. maja nakon uzaludnog nagovaranja na saboru, okupljenom radi suđenja Nikonu, postrigli i prokleli na službi božijoj u Uspenskoj sabornoj crkvi, a u odgovor na to Avakum je odmah izrekao anatemu arhijerejima. Ni posle toga se još nije odustajalo od namere da se Avakum ubedi, pošto je njegovo postriženje bilo dočekano sa velikim nezadovoljstvom i u narodu, i u mnogim bojarskim domovima, pa čak i pri dvoru, gde je carica, koja se zauzimala za Avakuma, na dan njegovog postriženja imala „veliko neustrojenije" sa carem. Ponovo su nagovarali Avakuma, sad već pred licem istočnih patrijarha u manastiru Čudovu, ali je Avakum čvrsto ostao pri svome. Njegovi najbliži saučesnici tada su pogubljeni. Avakum je samo kažnjen bičevanjem i deportovan u Pustozersk, 1667. godine. Čak mu nisu ni odsekli jezik, kao Lazaru i Epifaniju, sa kojima su on i Nikifor, protopop simbirski [Simbirsk, u HH v. Uljanovsk, A. L.], poslati u Pustozersk. Avakum je 14 godina proveo na hlebu i vodi u zemljanom zatvoru u Pustozersku, neumorno je nastavljao svoje propovedanje, slao povelje i okružne poslanice. Naposletku je njegovo drsko pismo u kome je  molio cara Alekseja Mihajloviča i napadao patrijarha Joakima, odlučilo sudbinu Avakuma i njegovih drugova. 1. [14] aprila 1682. godine oni su spaljeni u Pustozersku. Raskolnici smatraju Avakuma za mučenika i imaju njegove ikone. U sferi raskola Avakum je delovao ne samo primerom nepokolebljivosti ubeđenja; on je i jedan od najistaknutijih raskoloučitelja. Avakumu se pripisuju 43 dela, od kojih je 37, među njima i njegova autobiografija („Žitije") štampano od strane N. Subotina u „Materijalima za istoriju raskola" (t. I i V). [Reč je o vrlo kratkim delima, koja su grupisana u Knjigu beseda, Knjigu tolkovanija (tumačenja delova Biblije), Knjigu razobličenja i Pisma.] Veroučiteljski pogledi Avakuma svode se na odbacivanje Nikonovih „novina", koje on dovodi u vezu sa „rimskom zabludom" tj. sa latinstvom. Osim toga, Avakum je u sv. Trojstvu razlikovao tri suštine ili bića, što je i dalo prvim razobličiteljima raskola povod da govore o posebnoj sekti „avakumštine", koja zapravo nije postojala, pošto Avakumove poglede na sv. Trojstvo raskolnici nisu prihvatili."