Синестезија у поезији

Појам и назив синестезије мењају се у току времена поред осталог и зато што се њоме баве разне науке. Крајем XIX века тај назив усвојили су песници, лекари и психолози. Касно унета у речнике термина и овлаш дефинисана, синестезија се везује или поклапа са другим појмовима, где спадају и стилске фигуре. Поглед на њу зависи од тога да ли се испитују чула, језик или ствари које описујемо као да их опажамо \"другим чулом\". Ови приступи се узајамно не искључују, али сваки од њих одговара једној науци. Мада поетика и књижевна историја не би морале да иду за науком о раду чулних органа, требало би наравно знати да ли људи виде звук и да ли је плави шум фигура или стварни утисак. Шира историја дате појаве не спада у оквир нашег рада, па ћемо се осврнути на оно што би нам помогло да боље одредимо књижевнотеоријско место појма и да видимо како је он привукао љубитеље реткости и оне који крше норме.