Појаве одсутног. Прилози савременој естетици

У својој студији Драган Проле испитује најважније проблеме савремености. Проблемски дијапазон овог дела је изузетно широк јер аутор поставља питање могућности критике у нашем времену, разматра сложене односе уметности и политичког, на изузетно иновативан начин разматра проблем паралела између савремене филозофије и авангардних тенденција у уметности, испитује релације уметности и времена, те на крају доноси и испитивање естетичког односа према страном. У идејном средишту ове монографије налази се феномен нивелирања, истражен из феноменолошке перспективе. Проле минуциозно разоткрива конкретне начине функционисања овог механизма, који се испоставља као једна од пресудних одлика савремености. Његова претња се састоји у онемогућавању уметничких, културних или филозофских искорака.

Интервенција феноменологије, према ауторовом мишљењу, започиње недовољно спомињаном сугестијом да уколико сагледавање учинака нивелирања има за резултат став да се посредством природне субјективности и конвенционалних облика знања не можемо заштитити од света којем смо изложени, онда нам не преостаје ништа друго до да нађемо начин да се вратимо натраг \"оригиналној\", \"изворној\", \"примитивној\" субјективности. На том трагу аутор закључује да би филозофски и уметнички појам искуства у својој сржи имали истоветну тенденцију која се превасходно може установити у његовој хиперболичној природи, за коју важи да је успешно развила имунитет спрам механизама нивелирања. За разлику од механизма који функционише тако што интенционалност очекивања бива \"растегљена\" до мере у којој у себе апсорбује уметнички или филозофски искорак, феноменологија фаворизује искуства захваљујући којима се \"нешто показује као више и као другачије, него што јесте\". Интерпретацији такве врсте искустава посвећен је највећи део ове студије.

Значај овог дела пре свега се састоји у трезвеним анализама које се упуштају у промишљање сложених и осетљивих питања савременог света. За разлику од већине сродних покушаја, Проле не подлеже опасности априорних учитавања вредносних судова. Произвољност и фриволност као последице укидања вредносне вертикале испостављају се као нарочито кобни када, заједно с аутором, схватимо да они заправо укидају право једног времена да неком другом времену важи као традиција. Утолико се сучељавање с нивелирањем испоставља као фронтални сукоб с нихилистичким тенденцијама које не мањкају у савремености. Проле умесно показује како поступак нивелирања \"укида свет\", али не тако што га дословно уништава, него тако што његову продукцију испоручује вредносном вакууму, чиме му онемогућава да било шта представи светлу које је другачије од већ виђеног. Захваљујући нивелирању, људско стваралаштво бива дугорочно препуштено ништавилу у чему аутор види крај једног света у којем су уметнички и сви други стваралачки продукти имали другачији статус и значај. Инвентивност и смелост ове студије далеко надилази просечну научну продукцију на пољу друштвених наука и то не само у Србији, него и у целом региону.