Pojave odsutnog. Prilozi savremenoj estetici

U svojoj studiji Dragan Prole ispituje najvažnije probleme savremenosti. Problemski dijapazon ovog dela je izuzetno širok jer autor postavlja pitanje mogućnosti kritike u našem vremenu, razmatra složene odnose umetnosti i političkog, na izuzetno inovativan način razmatra problem paralela između savremene filozofije i avangardnih tendencija u umetnosti, ispituje relacije umetnosti i vremena, te na kraju donosi i ispitivanje estetičkog odnosa prema stranom. U idejnom središtu ove monografije nalazi se fenomen niveliranja, istražen iz fenomenološke perspektive. Prole minuciozno razotkriva konkretne načine funkcionisanja ovog mehanizma, koji se ispostavlja kao jedna od presudnih odlika savremenosti. Njegova pretnja se sastoji u onemogućavanju umetničkih, kulturnih ili filozofskih iskoraka.

Intervencija fenomenologije, prema autorovom mišljenju, započinje nedovoljno spominjanom sugestijom da ukoliko sagledavanje učinaka niveliranja ima za rezultat stav da se posredstvom prirodne subjektivnosti i konvencionalnih oblika znanja ne možemo zaštititi od sveta kojem smo izloženi, onda nam ne preostaje ništa drugo do da nađemo način da se vratimo natrag "originalnoj", "izvornoj", "primitivnoj" subjektivnosti. Na tom tragu autor zaključuje da bi filozofski i umetnički pojam iskustva u svojoj srži imali istovetnu tendenciju koja se prevashodno može ustanoviti u njegovoj hiperboličnoj prirodi, za koju važi da je uspešno razvila imunitet spram mehanizama niveliranja. Za razliku od mehanizma koji funkcioniše tako što intencionalnost očekivanja biva "rastegljena" do mere u kojoj u sebe apsorbuje umetnički ili filozofski iskorak, fenomenologija favorizuje iskustva zahvaljujući kojima se "nešto pokazuje kao više i kao drugačije, nego što jeste". Interpretaciji takve vrste iskustava posvećen je najveći deo ove studije.

Značaj ovog dela pre svega se sastoji u trezvenim analizama koje se upuštaju u promišljanje složenih i osetljivih pitanja savremenog sveta. Za razliku od većine srodnih pokušaja, Prole ne podleže opasnosti apriornih učitavanja vrednosnih sudova. Proizvoljnost i frivolnost kao posledice ukidanja vrednosne vertikale ispostavljaju se kao naročito kobni kada, zajedno s autorom, shvatimo da oni zapravo ukidaju pravo jednog vremena da nekom drugom vremenu važi kao tradicija. Utoliko se sučeljavanje s niveliranjem ispostavlja kao frontalni sukob s nihilističkim tendencijama koje ne manjkaju u savremenosti. Prole umesno pokazuje kako postupak niveliranja "ukida svet", ali ne tako što ga doslovno uništava, nego tako što njegovu produkciju isporučuje vrednosnom vakuumu, čime mu onemogućava da bilo šta predstavi svetlu koje je drugačije od već viđenog. Zahvaljujući niveliranju, ljudsko stvaralaštvo biva dugoročno prepušteno ništavilu u čemu autor vidi kraj jednog sveta u kojem su umetnički i svi drugi stvaralački produkti imali drugačiji status i značaj. Inventivnost i smelost ove studije daleko nadilazi prosečnu naučnu produkciju na polju društvenih nauka i to ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu.